О књизи: 2022 / Монографија Андреа Ди Микелеа (Слободни универзитет у Болцану) осветљава нешто мало познато чак и у италијанској књижевности епизоду – судбину војника Аустроугарске који говоре италијански у Првом светском рату. Домороци из такозваних иредентних земаља царства које се граниче са Италијом углавном су слати на Источни фронт, где су многи (најмање 25 хиљада) били заробљени. Када је руска влада предложила да се ослободе они који су спремни да „промене униформу“ и оду у Италију да се боре против Аустријанаца, италијанска влада је, не без сумње, послала војну мисију у логоре за ратне заробљенике да сазна њихов национална осећања. Као резултат тога, 1916. године, око 4 хиљаде бивших затвореника је „репатрирано” у Италију преко Архангелска, дуж дуге морске и копнене руте. После Октобарске револуције, још 3 хиљаде војника путовало је Транссибирском железницом до Владивостока у нади да ће отпловити кући. Међутим, многи су завршили у Кини, други су уписани у антибољшевичке италијанске експедиционе снаге на Далеком истоку, трећи су се придружили Црвеној армији, а трећи су се кретали по Русији без циљева и референтних тачака. Повратак у домовину се развукао годинама, а неки су заувек остали у СССР-у. Издавачки прелом књиге сачуван је у ПДФ формату А4.